Tekstovi

Ratne uspomene

Na šatorskom krilu moga zavežljaja
prosuti redenici života,
neispaljeni hitci,
zahrđale čahure
i jedna bomba
za ne daj Bože.
Svi do kraja neispavani momenti,
na brzinu upućeni osmijesi
i škripa zuba
što zatomljuje strah.
Jedna čutura s vodom,
miris u maloj staklenci,
crna beretka
i potkošulja
s rupom na sebi.
Kao da fali još jedna akcija,
da opravda nered,
brižne ruke kuharice Raze,
da sve to slože
dok se mi vratimo.
Ko bi rekao tada
da će nam ikad faliti straha,
onog straha što fitilj života pali
I one hrabrosti što u taj fitilj puše.
Ko bi rekao tada
da će ovo sada
ikada
ikome
od nas doći…